Socijalno-emocionalni razvoj je sposobnost deteta da razume osećanja drugih i kontroliše svoja osećanja i ponašanja. Deci je potrebna saradnja i prateća uputstva, kao i demonstracija samokontrole i obraćanje pažnje na njih, kako bi stekli osnovne veštine. Socijalno-emocionalni razvoj čine i osećaj poverenja, ponosa, samopouzdanja, prijateljstva, naklonosti i humora. Briga odraslih i poverenje koje dete stekne u njih su ključ do uspešnog razvoja.
U ovom tekstu:
Šta je socijalno-emocionalni razvoj deteta?
Deca brzo rastu i razvijaju se tokom prvih pet godina života. Socijalno-emocionalni razvoj je jedna od važnih razvojnih oblasti i predstavlja razvoj sposobnosti dece da:
- formiraju i održavaju pozitivne odnose,
- imaju emocije i znaju kako da iz izraze i upravljaju njima,
- istražuju i bave se okolinom.
Ovaj razvoj utiče na detetovo samopouzdanje, empatiju, sposobnost da razvija tajna prijateljstva i partnerstva, kao i za osećaj vrednosti i važnosti sebe. Roditelji igraju najveću ulogu kada je socijalno-emocionalni razvoj u pitanju jer sa njima imaju najdoslednije odnose. Dosledni odnosi sa ljudima iz okruženja im pomažu da istraže predvidljive emocije.
Temperament deteta (*1)
Temperament deteta je urođeni atribut koji definiše pristup deteta svetu i njegovu interakciju sa okolinom kroz 9 dimenzija:
- nivo aktivnosti,
- rastresenost,
- intenzitet emocija,
- pravilnost,
- senzorni prag,
- sklonost približavanju nasuprot povlačenju,
- prilagodljivost,
- upornost i
- kvalitet raspoloženja.
Temperament možemo da definišemo i kao detetovu ličnost ili stil ponašanja koji mu je svojstven. On utiče na detetovo ponašanje i njegovu interakciju sa drugima. Temperament deteta možemo da svrstamo u 3 široke kategorije:
- Lak i fleksibilan – Ova kategorija uključuje decu koja vole da se druže, uživaju u rutinama i pridržavaju ih se (vreme spavanja, obroka, prilagođavanje promenama) i imaju smireno raspoloženje.
- Ativan i žestok temperament deteta – Dete koje je nervozno, ne prati rutinu, nema pravilan raspored hranjenja i spavanja, plaši se novog okruženja i ljudi koje ne poznaje. Ova deca imaju intenzivne reakcije i lako se uznemiravaju.
- Spor do zagrevanja i oprezan – Temperament deteta koje je ovakvo je nešto drugačiji, ona su ili akativna ili manje angažovana, stidljiva su prema novinama i nepoznatim osobama, pa se mogu povući ili reagovati negativno. Njima je udobnije kada se zagreju i potrebno im je vreme da se naviknu na novu osobu i okruženje.
Ova klasifikacija služi za lakšu diskusiju, ali rektka su deca koja se uklapaju u jednu, pa čak i dve kategorije. Diskusija o temperamentu sa roditeljima, odnosno starateljima će identififkovati potrebe deteta i oblikovati njegovo ponašanje kako bi se ostvarila lakša interakcija sa okolinom.
Socijalno-emocionalni razvoj deteta po uzrastima
0-1 mesec
• spava oko 20 sati
• prestaje da plače kada mu se približite
• gleda netremice majku dok mu priča
1-2 meseca
• ljudski glas i podizanje na ruke smiruju dete kada plače
2-3 meseca
• reakcija oživljavanja kada gleda ljudsko lice
• facijalna ekspresija (grimase)
3 meseca
• spava oko 18 sati
0-3 meseca
• različito plače kada je gladno, kada ga nešto boli i kada mu je neugodno
4 meseca
• glasno se smeje
• traži pogledom majku koja ga zove
5 meseci
• pozitivna emoticionalna reakcija na svaki ljudski lik
6 meseci
• spava oko 16 sati
• razlikuje poznate od nepoznatih
• ljuti se ako mu se uzme igračka
6-7 meseci
• smeje se liku u ogledalu
8 meseci
• igra se skrivača (ku-ku)
9 meseci
• spava oko 15 sati
• hrani se keksom
• privlači pažnju okoline različitim aktivnostima
• reaguje na svoje ime
• oponaša radnje “pa-pa”
• pruža ruke da bi ga podigli
• plače kada se odvoji od majke
• afektivno vezivanje: vezano za jednu osobu
• strah od stranih lica: rezervisano ponašanje
10 meseci
• pije iz šoljice uz pomoć odraslog
• pruža igračku,ali je ne pušta
11 meseci
• taši rukama na poznate pesmice
• reaguje na zabranu prekidom započete aktivnosti
Socijalno-emocionalni razvoj – 12 meseci
• spava 13-15 sati
• žvaće hranu
• pomaže pri oblačenju
• samostalno prinosi hranu ustima
• oponaša jednostasvne radnje ukucana (plazi se, žmirka, kašljuca)
• pokazuje prstom u željenom pravcu
• daje predmete majci
• pokazuje interes za decu i odrasle
12-15 meseci
• strah od nepoznatih osoba doseže vrhunac
15 meseci
• reaguje na svoje ime
• imitira jednostavne aktivnosti ukućana
• ponavlja aktivnosti kojoj se ukućani raduju
18 meseci
• skida cipele i čarape, otkopčava rajfešlus
• pridržava času dok pije, pokušava da jede kašikom
• jak strah pri odvajanju od bliskih osoba
• igra solitarna, igra se samo u prisustvu druge dece
• javljaju se znaci ljubomore, negoduje kada drugo dete privlači paznju na sebe
• nekontrolisano balavljenje
• bezrazložni nastupi uznemirenosti i smeha
• prisutni intervali odsutnosti
• stereotipni pokreti
• moguća depresivnost zbog dužeg odvajanja od bliskih osoba
Socijalno-emocionalni razvoj posle druge godine
24 meseca
• skida gaćice, pantalone, kaput i jaknu
• zatvara rajsferšlus
• pije samo iz šolje
• uglavnom suvo noću
• početak paralelne igre, igra se pored vršnjaka, poveremeno im daje ili pokazuje igračku, uživa u igrama borbe i premetanja sa vršnjacima
• početak interesovanja za grupne aktivnosti
• ponos, jogunstvo
• izražena ljubomora
• reaguje na emocionalni izraz odraslog (empatija)
25 meseci
• ostaje kraće vreme sa nepoznatom osobom
26 meseci
• oblači delove odeće (cipele, čarape, gaćice)
28 meseci
• inicira vlastitu igu
• prihvata igru JA-TI
• zna svoje ime
29 meseci
• na vreme traži nošu
30 meseci
• ne mokri noću
• nosi čašu sa vodom bez prosipanja
• uživa pomažući odraslima u aktivnosti (briše prašinu)
• pridružuje se grupno vodenoj igri (“ringe ringe raja”)
36 meseci
• kaže svoj pol i godine starosti
• koriste fraze učtivnosti: molim, hvala, izvini
• igru često proprati govorom
• pokušava da pospremi svoje igračke
• napadi besa pri sputavanju i sl.
3-4 godine
• uspostavljena kontrola defekacije i mokrenja (potrebna mu je pomoć u toaletu)
• prva zaljubljivanja
4 godine
• kooperativna igra sa vršnjacima
• početak prihvatanja jednostanih pravila igre
• samoinicijativno se pozdravlja sa odraslima
• samostalno se priprema za spavanje
• počinje emocionalno povezivanje
• pojava emocija: stida, zavisti, nade i ponosa; prva estetska osećanja
4-5 godina
• interesovanje za polne organe, moguća masturbacija
• kompletno ovladavanje toaletom
• strahovi od mraka, imaginarnih bića
5 godina
• postavlja sebi sto
• organizuje igre sa vršnjacima, preferira igru sa istim polom
• uključuje se u razgovor sa odraslima
• može da odloži zadovoljavanje potrebe
6 godina
• koristi kompletan pribor za hranjenje, pravi sebi sendvič
• čisti svoje cipele
• ide samo u komšiluk
• može mu se poveriti manja suma novca
• bira omiljenog druga
• pokazuje zaštitničko ponašanje prema mlađoj deci
• poštuje pravila igre sa vršnjacima
• prepoznaje svoja osećanja ljubavi i sreće, besa i razočarenja
• situaciju može da sagleda i iz ugla druge osobe
• realistični strahovi i strahovi od natrpirodnih bića
• sposobnost za saradnju i zajedničke aktivnosti.
Objavljen: 7. jun 2011. godine, ažuriran: 6. novembar 2024. godine
Literatura:
- NIH: Developmental Stages of Social Emotional Development In Children – https://www.ncbi.nlm.nih.gov/books/NBK534819/
- http://www.earlychildhoodconnections.com/Index_htm_files/Soc%20Emo%20Informational%20Flyer.pdf
- Help Me Grow: What Is Social and Emotional Development – https://helpmegrowmn.org/HMG/HelpfulRes/Articles/WhatSocialDev/index.html
-
Beta hCG i bebin pol
Beta hCG i bebin pol – da li postoji veza? Činjenica je da postoje neke teorije i studije koje su rađene u korist veze između nivoa beta hCG hormona i bebinog pola, ali sada su takva istraživanja prevaziđena od uvođenja NIPT. Da li se uz pomoć nivoa beta HCG hormona može utvrditi pol bebe? Studija…
-
Kako prirodno povećati plodnost: Saveti za parove koji planiraju trudnoću
Postoje načini kako prirodno povećati plodnost, mada morate imati u vidu da ne postoji čarobni štapić ukoliko postoji određena dijagnoza steriliteta i ozbiljan zdravstveni problem. Na šta bi svi parovi trebali da obrate pažnju ukoliko planiraju potomstvo i koji je zdrav put na putu do što bržeg ostvarivanja trudnoće? Kako prirodno povećati plodnost U procesu…
-
Embriotransfer – transfer embriona
Embriotransfer je veoma važan deo procesa vantelesne oplodnje kada se vrši transfer embriona koji je oplođen u matericu žene. Postoje određeni rizici kada se ovo vrši, kao i neke mere predostrožnosti, kako bi se povećale šanse da postupak bude uspešan. Šta je transfer embriona? Vantelesna oplodnja se vrši tako što se jajna ćelija uklanja iz…
[…] za pravilan razvoj deteta. Predškolske ustanove imaju veoma važan značaj za intelektualan i socijalni razvoj deteta. Dete uči kroz igru i interakciju sa svojim drugarima. Tamo se stvaraju prva prijateljstva. […]