Prijem u porodilište ima svoje standardne procedure koje su, kao i tokom porođaja i boravka, pa sve do otpusta standardne i uglavnom se ne razlikuju previše od porodilišta do porodilišta.

Prijemno odeljenje – procedura tokom prijema u porodilište

Na prijemnom odeljenju će vas pregledati dežurni lekar. On će vas pregledati i utvrditi koliko je grlić otvoren (dobro bi bilo da je najmanje 2,5 centimetra). Lekar će takođe poslušati i srčane tonove bebe. Vrlo je verovatno da će vam uraditi i CTG.

Postaviće vam par pitanja na koja je bitno da mu date odgovor:

• Datum poslednje menstruacije / očekivani termin porođaja?
• Da li imate kontrakcije, koliko dugo ih osećate već i na koliko se one javljaju?
• Da li je došlo do prsnuća vodenjaka? Koje je boje bila plodova voda? ^{(Izvor: MNT)}

Pročitajte: Pucanje vodenjaka – Šta kada pukne vodenjak? (VIDEO)

Ukoliko dežurni lekar utvrdi da je porođaj počeo, otvoriće vašu istoriju porođaja, a vi ćete se presvući i u pratnji dežurne sestre otići u porodilište.

Vaša istorija porođaja će podrazumevati i da vam postavi mnoštvo pitanja koja će uključivati i pitanja o porodičnim bolestima, da li imate neko hronično stanje, bolest, te da li imate prethodnu dokumentaciju i poslednje analize.

Moguće je da će vam na prijemu uzeti briseve i izvaditi krv kako bi imali najsvežije nalaze.

Prijem u porodilište: Priprema

U sobi za pripremu procedura je sledeća:

• Merenje pritiska
• Ponovno merenje bebinih srčanih tonova slušalicama
• Uzimanje karličnih mera

Mere karlice se uzimaju pelvimetrom (instrument koji podseća na šestar i od metala je) i santimetrom. Oblik i veličina karlice su od velikog značaja za dalji tok i način porođaja. Ova merenja u kombinaciji sa ultrazvučnom procenom veličine bebe, daju kompletnu sliku o mogućnostima da se beba rodi prirodnim putem.

Merenje karlice nije uvek prijatna procedura, posebno ako ste i vi napeti, te vam svaki dodir ne prija. Ali je svakako neophodna da bi se utvrdile proporcije vašeg tela.

Brijanje stidnog dela

Brijanje stidnog dela se obavlja kako bi se smanjila mogućnost infekcije bebe i lakše izvela epiziotomija i ušivanje, ako bude potrebno. Ukoliko ste sami mogli da odete na depilaciju ili obrijali dlake sa stidnog dela kod kuće, onda prijem u porodilište neće podrazumevati ovu proceduru, već će jednostavno biti preskočena.

Davanje klizme

Klizma se obavlja da bi se ispraznila creva i time smanjio rizik od infekcije bebe, kao i više prostora za njen prolazak. Radi se tako što se u debelo crevo ubacuje topla voda sa sapunicom. Nakon toga će vam sestra reći da se strpite par minuta, odnosno koliko budete mogli, pre nego odete u toalet. Verovatno će vas uputiti i gde nakon toga možete da se tuširate, kako bi čisti ušli u salu. Često se spominje kako klistir u porodilištu zapravo nije neophodan, da ga možete odbiti i slično, a zapravo on olakšava trudnici.

Ranije je bila praksa da trudnica pre porođaja ne treba da jede, i zbog mogućeg carskog reza, ali i da hrana kasnije ne bi dospela u creva. Međutim, to je stalno predmet sporenja. Sve češće se spominje da tečnost ne treba ukidati ni tokom porođaja, a neke zemlje su omogućile i da je moguće nešto pojesti. Kod nas se procedura prilikom prijema u porodilište za sada nije menjala previše. Klistir u porodilištu se i dalje podrazumeva, osim ukoliko nema vremena.

Ukoliko na pregledu lekar utvrdi da je grlić materice prilično otvoren, postoji prsnuće vodenjaka i jake kontrakcije, neće biti vremena za kompletnu pripremu, veće ćete odmah ići u porođajni boks.

Nakon obavljene pripreme, ponovo će vas pregledati lekar. Moguće je da će vas tada i ultrazvučno pregledati, a priključiće vas i na CTG kako bi pratili bebine srčane tonove i vaše kontrakcije.

_{Objavljen: 15. septembar 2015. godine, ažuriran: 10. decembar 2024. godine}