Anti-Müllerov hormon (AMH) predstavlja ključan indikator ženske plodnosti, jer pruža uvid u rezervu jajnih ćelija u jajnicima. Neki nutricionisti i stručnjaci iz oblasti alternativne medicine tvrde da je moguće povećanje AMH ishranom i suplementacijom. Ova tvrdnja otvara pitanja o tome koliko su promene u načinu ishrane i dodaci prehrani zaista efikasni u povećanju AMH i poboljšanju šansi za začeće.

Da li se moze povecati AMH kada jednom padne?

Anti-Milerov hormon (AMH) je marker koji pokazuje rezervu jajnih ćelija u jajnicima i njegov nivo prirodno opada s godinama. Kada nivo AMH opadne, ne postoji siguran način da se poveća, jer je smanjenje povezano sa smanjenjem rezerve jajnih ćelija. Trenutno, ne postoje terapije ili lekovi koji mogu značajno povećati nivo AMH ili obnoviti jajnu rezervu.

Međutim, određene promene u načinu života, poput zdrave ishrane, smanjenja stresa i održavanja zdrave telesne težine, mogu pomoći u očuvanju jajne rezerve i ukupnog reproduktivnog zdravlja. Neki istraživači razmatraju potencijalne tretmane, poput upotrebe suplemenata DHEA (dehidroepiandrosterona), ali rezultati nisu dosledni i ovakvi tretmani se ne preporučuju bez konsultacije sa lekarom.

Takođe, važno je napomenuti da iako AMH pruža korisne informacije o jajnoj rezervi, nije jedini faktor koji utiče na plodnost. Ovulacija i kvalitet jajnih ćelija takođe igraju ključnu ulogu.

Koliko se može poboljšati AMH? Da li može da varira dovoljno da dođe do začeća?

Nivo AMH može varirati tokom vremena, ali varijacije obično nisu značajne u smislu da dramatično utiču na plodnost ili šanse za začeće. Neke fluktuacije mogu se dogoditi zbog različitih laboratorijskih tehnika, bioloških varijacija u telu ili određenih zdravstvenih stanja, ali promene u nivou AMH su obično manje i ne predstavljaju iznenadni skok ili pad u jajnoj rezervi.

Varijacije u AMH uglavnom se ne smatraju ključnim faktorom u odnosu na začeće. Ono što je važno jeste ukupna tendencija opadanja AMH s godinama. Ako je AMH relativno nizak, to ukazuje na manju jajnu rezervu, ali ne znači automatski da začeće nije moguće, jer su ovulacija i kvalitet jajnih ćelija presudni faktori.

Međutim, značajne promene (npr. rast ili pad za više od 20-25%) između dva testa u kratkom vremenskom periodu mogu ukazivati na specifične situacije i razloge (poput upotrebe određenih lekova, stresa, ili bolesti) i treba se konsultovati sa lekarom. Dakle, blage varijacije u AMH uglavnom ne utiču direktno na šanse za začeće, ali postojanje redovne ovulacije i kvalitet jajnih ćelija su ključni.

Da li je moguće povećanje AMH ishranom i suplementacijom?

Ishrana i suplementacija su često istaknuti kao faktori koji mogu poboljšati reproduktivno zdravlje, ali trenutno NEMA naučno potvrđenih dokaza da određene dijete ili suplementi mogu direktno povećati nivo AMH kada je on već opao. Većina studija i stručnjaka slaže se da nivo AMH uglavnom odražava biološku rezervu jajnih ćelija, koja prirodno opada s godinama, i da ne postoji način da se ta rezerva značajno poveća ishranom ili suplementima.

Neki nutricionisti sugerišu da određeni suplementi (poput DHEA, koenzima Q10, vitamina D i antioksidanata) ili promene u ishrani (ishrana bogata antioksidansima, zdravim mastima, hrana niskog glikemijskog indeksa) mogu pomoći u poboljšanju opšteg reproduktivnog zdravlja, pa čak i poboljšati AMH. Međutim, dokazi iz studija su ograničeni i nedosledni. Suplementacija DHEA je predmet istraživanja, ali se smatra kontroverznom i još nije široko prihvaćena u kliničkoj praksi. Nekoliko studija je pokazalo da DHEA može pomoći kod žena s niskom rezervom jajnih ćelija, ali dokazi o povećanju AMH nisu dovoljno jaki i variraju od slučaja do slučaja.

Zdrav način života, balansirana ishrana i adekvatna suplementacija mogu pomoći u poboljšanju kvaliteta jajnih ćelija, ali povećanje AMH ostaje naučno neosnovano. Ukoliko se razmatra suplementacija, najbolje je konsultovati se sa lekarom specijalizovanim za plodnost.

Šta kažu stručnjaci sa sajta „My IVF Answers“?

• Ksanti Maragkudaki, predavač ishrane i javnog zdravlja na Univerzitetu Vestminster: „Postoje neki dolazi da odnos ugljenih hidrata i odnos masti, odnosno njihova potrošnja mogu uticati na nivo AMH. Ishrana bogata zasićenim mastima može nešto povećati AMH, a ugljeni hidrati ga smanjuju. Ovaj hormon je povezan i sa PCOS te pretpostavljamo da mu smetaju prerađeni šećeri i prekomerna telesna težina koji mogu da pogoršavaju stanje tela, te verovatno i utiču na nivo AMH.“
• Halina Strelko, suosnivač i vodeći specijalista za reprodukciju, IVMED centar za plodnost: „Kada je u pitanju ishrana, uglavnom se preporučuje mediteranska ishrana jer sadrži dosta ulja, ispravna ulja koja sprečavaju oksidaciju slobodnih radikala, ali hranom će verovatno biti teško promeniti AMH dramatično. Neki suplementi mogu poboljšati stanje ovarijalne rezerve, ali ne AMH, kao ni rezerve jajnika. Visok nivo vitamina D poboljšava rezervu jajnika i kao i koenzim Q10, ali je svu tu količinu teško naći u hrani.
• Patricio Calamera, specijalista za reproduktivnu medicinu: „Ovo je još jedan kratak odgovor – nikakav uticaj. Ne postoji hrana ili posebna dijeta koja može povećati nivoe AMH. To ne funkcioniše na taj način.“  ^{Izvor: MyIVFAnswers}

Rezime

Iako je nivo AMH najčešće vezan za biološku starost jajnih ćelija i genetske faktore, određene promene u načinu života, ishrani i suplementaciji često se ističu kao mogući načini za poboljšanje reproduktivnog zdravlja. Istraživanja koja povezuju ishranu i specifične suplemente s povećanjem AMH su ograničena i nedosledna, a nijedna studija nije pružila dovoljno dokaza da se AMH može značajno povećati.

Međutim, zdrava ishrana bogata antioksidansima, vitamini poput vitamina D, kao i suplementi kao što su DHEA i koenzim Q10, često se navode kao korisni za opšte poboljšanje kvaliteta jajnih ćelija i plodnosti. Bez obzira na te tvrdnje, najvažnije je konsultovati se sa stručnjakom pre nego što se donesu bilo kakve odluke o ishrani ili suplementaciji.

_{Objavljen: 23. septembra 2024. godine, ažuriran: 11. marta 2025. godine}