Visok pritisak posle porođaja (postpartalna hipertenzija) nije retkost, a kod čak 10% žena on ostaje povišen i nakon šeste nedelja posle porođaja. Postporođajni period je veoma delikatan, oporavak posle porođaja je dugotrajan i treba imati u vidu da ženi treba vremena da se oporavi. Koji su signali povišenog krvnog pritiska i kada je to zdravstveni problem.
U ovom tekstu:
Oporavak od rođenja bebe i visok pritisak posle porođaja
Istraživanja (*1) pokazuju da čak 1 od 10 žena ima visok pritisak 6 nedelja posle porođaja. Ovo možda upozorava da se kontrolni pregled posle porođaja ne sme svesti samo na ginekološki pregled u to vreme, koji eventualno uključuje i kompletnu krvnu sliku. Svaka žena bi trebalo da obavi malo detaljniji pregled. Žene uglavnom ni ne znaju da bi trebalo da pripaze na nivo krvnog pritiska, odnosno na koje simptome treba da obrate pažnju.
Šta je postpartalna hipertenzija?
U trudnoći se količina krvi u telu udvostručuje da bi podržala telo majke i razvoj fetusa. Toliko dodatne krvi vrši pritisak na kardiovaskularni sistem jer su srce i arterije pod dodatnim opterećenjem. Zbog toga nešto viši pritisak u trudnoći nije retkost. Visokim se smatra pritisak od 140/90, ali ne teškim problemom.
Ozbiljni zdravstveni problemi koji mogu nastati u trudnoći su preeklampsija, postpartalna preeklampsija i gestacijska hipertenzija. Lekovi, odmor i dodatna hidratacija mogu da pomognu u regulisanju krvnog pritiska, ali bi lekar trebalo da prati vaše stanje.
Nova istraživanja vezana za visok pritisak posle porođaja
Problem je uočavanja problema da postoji visok krvni pritisak iz razloga što se on često ne oseća, a za posledicu može imati velike zdravstvene pobleme. On može da izazove moždani udar, zamagljen vid, oštećenje organa i trajne probleme sa zdravljem. Istraživanje kojim je obuhvaćeno 2400 žena koje nisu imale visok pritisak u trudnoću, pokazalo je da je 10% žena razvilo visok pritisak – 140/90 i više tokom prve godine detetovog života. Više od 22% je dijagnostikovano više od 6 nedelja posle porođaja.
*Ova studija je obuhvatila žene svih rasa, a češći problem javlja se kod žena afričkog porekla, kao i kod žena latinoameričkog porekla.
Postpartalna hipertenzija je češća kod žena koje zatrudne kasnije u životu (imaju 35 godina i više). Kasnija trudnoća povećava rizik i od gestacijskog dijabetesa i hipertenzije u toku i nakon trudnoće, ali i gestacione gojaznosti. Takođe se u vezu nekada dovode i češća vantelesna oplodnja i stimulacija pri začeću. Visok krvni pritisak je češći kod žena koje su prošle kroz proces vantelesne oplodnje.
Razlog tome je i prekomerna telesna težina u trudnoći. Veoma je važno voditi računa o uravnoteženoj ishrani, kako zbog bebe, tako i zbog ličnog zdravlja čime bi se smanjio rizik od visokog krvnog pritiska i problema sa srcem. Više: Ishrana trudnice
Da li treba kontrolisati visok krvni pritisak posle porođaja?
Sve više se priča o tome da nije dovoljan samo ginekološki pregled posle porođaja i da treba obaviti kompletan sistematski pregled. Kod nas još uvek nema najava da će se te preporuke promeniti. Period praćenja tokom godinu dana posle porođaja bi trebao da bude standard kako bi se smanjio rizik po zdravlje majke. Praćenje porodilje bi trebalo da bude neophodno i zbog njenog mentalnog zdravlja.
Ako objektivno sagledamo stvari, logično je da bi bilo potrebno da žena koja prođe kroz 9 meseci trudnoće i tako veliku transformaciju tela treba da obavi više od jednog pregleda tokom naredne godine. Primera radi, za novorođenče je planirano oko 6 sistematskih pregleda u prvoj godini, a majka odlazi na samo jedan. U Srbiji je poražavajuća statistika koja kaže da žene često ni na taj jedan pregled ne odlaze.
Prilikom otpusta iz porodilišta, lekari bi trudnicu trebalo da upute kolika je važnost zdravstvenog sistematskog pregleda. Kako ginekološkog, kompletne krvne slike, analizu urina, ali i sistematski pregled lekara opšte prakse. Ukoliko se ukaže potreba, treba se obratiti i drugim specijalistima. Pre svega kardiologu, kada pričamo o problemu visokog krvnog pritiska.
Objavljen: 14. marta 2023. godine, ažuriran: 22. novembra 2024. godine
-
Prolećna užina za dete
Šta bi bila idealna prolećna užina? Da li je tokom proleća lakše obezbediti zdravu užinu?Doručak i večera deteta treba da obiluju mlečnim proizvodima i žitaricama, za ručak je potreban pravilan, dobro izbalansiran obrok koji sadrži meso, povrće i žitarice, dok užina, između doručka i ručka, treba da bude od voća. Užina za dete Koliko god…
-
Uvođenje namirnica u 2.godini života
Uvođenje namirnica u 2.godini je skromno. Uglavnom se sve uvede tokom prve godine se uvede velika većina namirnica i beba je do 1. rođendana spremna da pređe u potpunosti na roditeljsku ili ishranu u vrtiću, ako nema nekih alergija. Ishrana deteta u drugoj godini Između prve i druge godine, mališanima je potrebna raznovrsna ishrana, a…
-
Potreba za gvožđem u drugoj godini života
Prvi ozbiljan rizik od anemije, uglavnom se javlja nakon 12-18 meseci starosti. Razlog tome je prelazak na kravlje mleko i prestanak konzumiranja žitarica za bebe. Ako uz to beba ne jede dovoljne količine raznovrsne hrane, gotovo uvek se javlja anemija. Kakva je potreba za gvožđem u drugoj godini? Kravljе mlеko jе siromašno gvožđem. Pijеnjе mnogo mlеka…