Važno je da deca osećaju bliskost i pravilno se razvijaju u bezbednom okruženju. Pevajte uspavanke i omogućite im da se potpuno opuste uz vaš glas i osete tu sigurnost i bezbrižnost tokom detinjstva.

Zašto su uspavanke važne?

Obzirom da je sluh jedno od najrazvijenijih čula novorođenčeta, deca moraju da se navikavaju na muziku od rođenja. U nekim porodilištima u Englesoj se prevremeno rođenim bebama puštaju melodije Bramsa i Mocarta, a pozitivni efekti za razvoj dece su očaravajući.

Generacije zdravih i srećnih ljudi odraslo je uz umilne zvuke pevušenja svoje majke dok ga drži u naručju.

Savremena istraživanja tek počinju da otkrivaju koliko su zapravo uspavanke blagotvorne za decu. One im donose smirenost i osećanje sreće. Bez uspavanki i ljuljuškanja, mnoga deca će se plašiti naglih pokreta, glasnih zvukova i buke. Osim toga, uspavanke podrstiču razvoj govora i pevanja.

Pevajte uspavanke bez obzira na razvoj tehnologije

U današnje vreme, ljudi prednost daju puštanju pesmica, a tako i uspavanki sa tableta, mobilnog telefona i slično. Naravno da muzika koju su snimili profesionalci zvuči bolje. Uglavnom roditelji brinu i o svom sluhu, kao i o tome da li ih neko sluša, neki čak neće ni da pokušaju da pevaju sa decom. Pevanjem podstičete dete da i ono peva i uživa u pesmi.

Pevajte uspavanke vi

Mnogo je važnije da roditelji sami pevaju svojoj deci, nego način na koji pevaju, boja glasa jer svaka beba najviše voli poznati glas roditelja i za njene uši ne postoji ništa savršenije. Posebno kada uz glas, oseti i miris i dodir roditelja na koji je naviklo. Tada se oseća bezbedno da se opusti i zaspi.

Osmislite repertoar pesama koje ćete pevati detetu. Bilo bi dobro da ih vremenom zapamtite, jer se neki roditelji ne sećaju uspavanki kada su bili mali. Postoje diskovi sa pesmama na tržištu, a u te svrhe može poslužiti i Youtube. Napomena: važno je da vam ovo služi samo kao pratnja dok ne naučite pesme bez slušanja. ^{(Izvor: www.education.com)}

Možete proširiti repertoar i nekim dragim pesmama koje nisu samo uspavanke za bebe, a preko dana bebama pevajte ritmične pesmice koje nisu uspavanke: Razbole se lisica, Zakleo se bumbar, Leptiriću šareniću…

Problemi sa spavanjem kod dece

• Nesanica se javlja kada dete ne želi da zaspi ili se budi.
• Kada se dete budi rano.
• Noćne more se dešavaju tokom noći, u REM fazi.
• Sindrom nemirnih nogu je poremećaj koju obuhvata trnce u stopalima, uglavnom uzrokovane umorom, koju stvaraju potrebu da se dete rita. Od toga biva nervozno da zaspi.
• Noćni strahovi – dete može imati napade straha tokom noći. Više: Dete se budi noću i plače i vrišti
• Pričanje u snu – može se dogoditi da dete priča ili se smeje u snu, a sutradan se toga ne seća.
• Mesečarenje – čak 40% dece starosti između 3 i 7 godina ponekad šeta u snu.
• Hrkanje – javlja se kada postoji delimična blokada disajnih puteva, stvarajući buku. Oko 10% dece stalno hrče.
• Apnea pri spavanju – dešava se kada je hrkanje glasno i dete ima problem sa disanjem. Simptomi su pauze u disanju zbog blokade disajnih puteva. ^{(Izvor: www.healthychildren.org)}

Zdravstveni problemi zbog nedostatka sna

Nedovoljan san je povezan sa potencijalno ozbiljnim zdravstvenim problemima. To mogu biti neke od najčešćih bolesti današnjice sa kojima se deca suočavaju.

• Anksioznost i depresija – Nedostatak sna može da doprinese anksioznosti podizanjem nivoa kortizola, hormona stresa. Problemi sa snom mogu da naprave velike probleme i zbog pojave depresije. Pročitajte: Depresija kod dece
• Gojaznost – Oko dve trećine dece sa simptomima apnee je gojazno. Gojazna deca imaju tendenciju stvaranja masnih naslaga na vratu, koje prave veći pritisak na disajne puteve i dalje blokiraju vazduh ka plućima. Takođe, deca se višom telesnom težinom od prosečne i karakterističnom gojaznošću u predelu stomaka, kao i lošijim imunitetom uglavnom odlaze kasno na spavanje i nemaju zdrav san.
• Dijabetes – Neadekvatno spavanje je jedan od uzroka insulinske rezistencije i povećava rizik od pojave dijabetesa. Saznajte više: Prikriveni znaci dijabetesa kod dece: 10 najčešćih
• Loš imunitet – Nakon nekoliko dana lošeg sna, kasnog odlaska na spavanje i nedovoljnog sna, dolazi do pogoršanja imuniteta. Dobar noćni san pomaže detetu da ostane zdravi i da se oporavi brže, kada je bolesno.
• Poremećaj pažnje – Deca koja često hrču ili imaju problem sa snom, dvostruko češće imaju problem sa ADHD-om nego deca koja dobro spavaju. Deca koja nemaju dovoljno sna, imaju problem sa poremećajem pažnje tokom dana i imaju lošije rezultate u školi. Saznajte više: 6 prednosti ADHD-a

Uspavanke za dobro zdravlje

Naša je dužnost da deci omogućimo zdrav san i dobre dnevne navike. Uz pomoć sna će porasti zdravi, srećno i energični. Deci treba više sna nego odraslima. Većina dece starosti između tri i šest meseci ima ustaljen dnevni ritam spavanja.

Uspavanke su veza majke i deteta i one ga vežu za vreme koje je provelo u majčinom stomaku (kada je naučilo na majčin glas i uživalo u blagom ljuljuškanju u plodovoj vodi). Majka može početi sa pevanjem uspavanki već u trudnoći, a bebi će one biti poznate kada se rodi, jer ih je već slušala u stomaku.

Puštanje muzike na telefonu ili disku nije dobra zamena. Takođe, nije dobra ideja ni da majka snimi svoj glas da ga beba sluša, kada je ona odustna. Ova poruka koju beba dobija je loša, jer joj šalje poruku da mama nije uvek tu i ona se ne oseća bezbedno. Kod pevanja uspavanke nije važna samo pesma, već miris majke, dodir, toplota njenog tela i poznati pogled.

Najvažniji period za pevanje uspavanki su prve godine detetovog života. Sve do momenta dok dete ne počne da se samostalno uspavljuje, jer je nežnost i ljubav koju dobija, ključno za formiranje njegovog samopouzdanja.

Najgora stvar koju možete uraditi detetu je da prestanete da mu pevate, objasnivši mu da je veliko, u trenutku velikih životnih prekretnica – preseljenje, polazak u vrtić, dobijanje brata ili sestre, razvod roditelja, prelazak u novu sobu. Posebno kada je u pitanju dolazak novog člana domaćinstva. Dete će se osećati odbačeno i zapostavljeno. A uspavanke čine da se oseća sigurno.

_{Objavljen: 1. jul 2016. godine, ažuriran: 6. novembar 2024. godine}