MMR vakcina je uvedena početkom sedamdesetih godina prošlog veka sa ciljem da pomogne u prevenciji malih boginja (morbila), zauški i rubeole. Ova vakcina je napravila ogroman pomak u prevenciji od ovih bolesti.

Šta radi MMR vakcina?

MMR vakcina štiti od 3 glavne bolesti – measles, mumps, and rubella (male boginje – morbili, zauške i rubeola). Sve tri bolesti mogu izazvati brojne zdravstvene komplikacije, a morbili u nekim slučajevima mogu biti i smrtnosni. Pre pojave ove vakcine, sve tri bolesti su bile veoma česte.

Morbili

Morbili ili male boginje su potencijalno opasna zarazna bolest, koja može da izazove razne komplikacije. Simptomi uključuju: osip, kašalj, curenje nosa, temperaturu i bele mrlje u ustima. Morbili mogu da dovedu do upale pluća, infekcije uha i oštećenja mozga.

Zauške

Zauške nisu potencijalno smrtnonosna zarazna bolest, ali mogu da izazovu sterilitet kod muškaraca kao posledicu zaraze. Simptomi zauški uključuju: temperaturu, glavobolju, otečene pljuvačne žlezde, bolove u mišićima, bol prilikom žvakanja i gutanja. Usled težeg oblika mogu da se jave gluvoća i meningitis.

Rubeola

Najopasniji period za dobijanje rubeole je trudnoća. Tada može doći do pobačaja ili urođenih mana ploda. Simptomi rubeole su: osip, blaga temperatura, crvene i upaljene oči, otečeni limfni čvorovi u zadnjem delu vrata, artritis (češće kod žena).

Kada se prima MMR vakcina?

Preporučen uzrast da se primi MMR vakcina je:

• 12 do 15 meseci za prvu dozu,
• 4 do 6 godina za drugu dozu,
• nakon 18 godina i svi rođeni posle 1956. godine treba da prime jednu dozu, osim ako ne mogu da dokažu da su već vakcinisani ili da su preležali sve tri bolesti.
• U nekim zemljama se deci, pre nego što otputuje u inostranstvo savetuje davanje najmanje jedne doze u uzrastu 6 do 12 meseci. Ova deca treba da dobiju i dve doze nakon što navrše godinu dana.

MMR vakcina: Ko ne treba da je primi?

Postoje ljudi koji zaista ne bi trebalo da prime MMR vakcinu. U ovu grupu osoba spadaju su imali:

• tešku alergijsku reakciju na neomicin ili drugu komponentu vakcine,
• ozbiljnu alergijsku reakciju na prethodnu dozu MMR vakcine,
• imaju rak ili primaju terapiju protiv karcinoma koja slabi imuni sistem,
• imaju HIV ili SIDU,
• primaju lekove poput steroida koji utiču na imuni sistem,
• imaju tuberkulozu. ^{(Izvor: Healthline)}

Situacije u kojima ćete verovatno želeti, takođe, da odložite vakcinu su ako:

• ste u drugom stanju,
• trenutno ste bolesni,
• nedavno ste imali transfuziju ili stanje zbog kojeg krvarite i imate modrice,
• već ste primili vakcinu u poslednje 4 nedelje.

Za sva druga pitanja vezana za nedoumice oko MMR vakcine, možete se obratiti svom pedijatru u nadležnom domu zdravlja.

Kako je došlo do sumnje u MMR vakcinu?

Dok 1998. godine nije objavljena studija u časopisu The Lancet, koja je kasnije opovrgnuta, nije postojala nikakva sumnja u efikasnost ove vakcine. Ta studija povezala je vakcinu sa ozbiljnim zdravstvenim rizicima kod deca koja uključuju autizam i inflamatornu bolest creva. Od povlačenja studije 2010. godine do danas, mnoga istraživanja su pokušavala da nađu vezu, ali ona nije otkrivena. Pročitajte više: Vakcinacija i autizam – Postoji li povezanost?

Neželjeni efekti MMR vakcine

Kao i mnogi medicinski tretmani, MMR vakcina može da izazove neželjene efekte, ali ih većina ljudi ne doživljava. ^{(Izvor: CDC)} Pored toga, neželjeni efekti su mnogo blaži od rizika da dobijete morbile, zauške ili rubeolu. Najčešći neželjeni efekti su: temperatura, blagi opis, ukočenost i bol u zglobovima, privremeno snižen broj trombocita. Ozbiljni neželjeni efekti su alergijske reakcije, praćene koprivnjačom, otokom i problemima sa disanjem. One se dešavaju veoma retko.

Vakcinacija je donela revoluciju u zdravstvo i spasila nebrojeno mnogo života, a iskorenila neke od najtežih bolesti. Uz pomoć nje, mnoštvo opasnih zaraznih bolesti se može sprečiti. Ukoliko imate bilo kakvu nedoumicu, informišite se kod stručnih lica i iz proverenih, relevantnih, stručnih izvora.

_{Objavljen: 10. april 2012. godine, ažuriran: 27 januar 2025. godine}