Kratak dah u trudnoći je veoma česta pojava, posebno kratak dah u kasnoj trudnoći. Zašto se to dešava?

Da, mnoge žene dožive ovaj osećaj kako njihove trudnoće napreduju. Možda ste to primetili čak dosta rano u trudnoći, iako se u toj fazi to češće oseća kao povećana svest o potrebi za disanjem.

Potrebno vam je više kiseonika tokom trudnoće i vaše telo se prilagođava kako bi se zadovoljile ove potrebe na nekoliko načina. Porast hormona, posebno progesterona, direktno utiče na pluća i stimuliše centar za disanje u mozgu. I dok se broj udisaja u minuti zapravo vrlo malo menja tokom trudnoće, količina vazduha koju uzmete sa svakim dahom se značajno povećava.

Kasnije u trudnoći, kako i vaša materica rastom vrši pritisak na dijafragmu, vaše disanje može ličiti više na „trudničko“ – pogotovo ako nosite bebu visoko ili nosite blizance. Možete osećati neko olakšanje nekoliko nedelja pred termin, pogotovo ako je ovo vaša prva trudnoća (beba se spušta u karlicu).

Može li se nekako sprečiti kratak dah u trudnoći?

Taj osećaj je obično bezopasan i normalan. Ali ipak je dobra ideja da stvari malo usporite i zapamtite da se ne forsirate previše da budete aktivni. Sednite uspravno i držate ramena gurnuta unatrag, pogotovo kad sedite, da bi dali svojim plućima prostor da se prošire što je više moguće. Poduprite se u krevetu malo sa nekoliko dodatnih jastuka da možete da imate neko olakšanje noću.

Nakon porođaja vaše disanje će se uskoro vratiti na kako je to bilo pre nego što ste bili trudni.

Kako se nositi sa kratkim dahom u trudnoći?

1. Pravilno disanje: Vežbajte tehnike disanja, kao što je dijafragmatično disanje, kako biste efikasnije disali i smanjili napetost.
2. Odmaranje: Uzimajte česte pauze i izbegavajte preterano naprezanje. Lezite na bok sa jastucima za podršku kako biste olakšali disanje.
3. Vežbanje: Umerena fizička aktivnost može pomoći u održavanju zdravlja pluća i poboljšanju kapaciteta disanja. Pre nego što započnete bilo koji program vežbanja, konsultujte se sa svojim lekarom.
4. Hidratacija: Pijte dovoljno tečnosti kako bi vaša pluća bila dobro hidrirana i olakšala disanje.

Astma i trudnoća – Šta raditi?

1. Redovne kontrole kod lekara: Posetite svog lekara redovno kako biste pratili stanje astme i prilagodili terapiju ako je potrebno.
2. Uzimanje propisane terapije: Nastavite da uzimate lekove koje vam je lekar propisao za kontrolu astme. Mnogi lekovi za astmu su sigurni za upotrebu tokom trudnoće.
3. Izbegavanje okidača: Identifikujte i izbegavajte stvari koje mogu izazvati napad astme, poput alergena, dima, prašine i hladnog vazduha.
4. Plan za hitne slučajeve: Imajte plan za hitne slučajeve ako se simptomi astme pogoršaju, uključujući informacije o tome kako koristiti inhalator ili druge lekove.

Može li kratak dah u trudnoći da ukazuje na ozbiljan problem?

Da. Na primer, ako imate bolest respiratornog sistema poput astme ili upale pluća, to može da bude ozbiljnije kad ste trudni.

Takođe, zbog promena u zgrušavanja krvi tokom trudnoće, imate veći rizik za plućnu emboliju (krvni ugrušak koji odlazi u pluća). Ovo je retka, ali vrlo ozbiljna pojava.

Ako gubljenje daha dolazi naglo ili postaje teško, to bi mogao da bude znak ozbiljnog medicinskog problema. Potražiti lekarsku pomoć odmah.

Takođe bi trebali da dobijete pomoć odmah ako je kratak dah u pratnji bilo kojeg od sledećih simptoma:

• pogoršanje astme
• ubrzano disanje
• brz puls, lupanje srca ili slabost
• bol u grudima ili bol kada udišete
• plavičastu obojenost oko usana, prstiju ili nožnih prstiju ili ako izgledate bledo
• osećaj straha da ne dobijate dovoljno kiseonika
• uporan kašalj, kašalj praćen groznicom ili iskašljavanje krvi.

_{Objavljen: 12. februar 2012. godine, ažuriran: 17. oktobar 2024. godine}