Derealizacija u pubertetu se javlja najčešće od svih starosnih grupa. Radi se o tome da osoba doživi nestvarnost ili odvojenost od svog okruženja. Prosečna starost osoba koje doživljavaju ove simptome je 16, a samo 20% ljudi ovo doživi prvi put nakon navršenih 20 godina. Oko polovine stanovništva doživi bar jednu epizodu u životu, ali samo 2% ljudi ima ovaj poremećaj. ^{Izvori: APA, MSD}

Šta je derealizacija?

Derealizacija je psihološki fenomen koji se karakteriše osećajem da su okolina i stvarnost neprirodni, nestvarni ili udaljeni. Osoba koja doživljava derealizaciju može imati osećaj da je svet oko nje mutan, nejasan, kao da gleda kroz maglu ili staklo. Oni koji se suočavaju s derealizacijom mogu imati i osećaj da su odvojeni od vlastitog tela, kao da posmatraju sebe izvan tela ili kao da sanjaju.

Poremećaj depersonalizacije-derealizacije (DPDR) je vrsta disocijativnog poremećaja. Ovo uključuje osećaj odvojenosti – ili disocijacije – od mentalnih procesa ili tela osobe. Može uključivati i osećaj odvojenosti od okoline osobe, a nekada se može aktivirati usled izloženosti jakon stresu.

Derealizacija je povezana s disocijativnim poremećajem, koji je stanje u kojem se osoba oseća odvojeno od vlastitog identiteta, sećanja ili okoline. Može se javiti kao simptom različitih mentalnih poremećaja, kao što su anksiozni poremećaji, depresija, posttraumatski stresni poremećaj i druge psihičke tegobe.

Šta je derealizacija u pubertetu?

Derealizacija može da učini da se osoba oseća kao da svet koji ih okružuje nije stvaran. Kako se mogu definisati ova stanja:

• Depersonalizacija – doživljavanje odvojenosti od sebe, svog tela i uma i osećaj nestvarnosti. Osobi se pričinjava da je izvan svog tela i da posmatra događaje.
• Derealizacija – doživljavanje nestvarnosti i odvojenosti od nečijeg okruženja. Ovo znači da se osoba može osećati kao da svet koji je okružuje nije stvaran.

Koji su znaci derealizacije kod tinejdžera?  

Depersonalizacija i derealizacija se mogu javiti kao pratioci različitih mentalnih ili fizičkih stanja koji uključuju i:

• post traumatski stresni poremećaj,
• panični poremećaj,
• granični poremećaj ličnosti,
• akutni stresni poremećaj,
• generalizovani anksiozni poremećaj,
• šizofreniju,
• bipolarni poremećaj,
• opsesivno kompulzivni poremećaj.

Tinejdžeri koji dožive iskustvo derealizacije kažu da ljudi i predmeti iz njihovog okruženja deluju nestvarno, a neki se osećaju kao da su u magli ili snu. Neki čak ovo iskustvo opisuju kao da postoji stakleni zid koji ih deli od okoline, a objekti im deluju zamućeno. Nekada okruženje deluje veće ili manje nego što jeste. Zvukovi mogu biti glasniji ili tiši nego inače, a vreme će delovati da teče sporije ili brže nego inače.

Generalno ljudi koji ovo dožive shvataju da se jednostavno tako osećaju i da to nije stvarno. Ovo ujedno i razdvaja psihozu i derealizaciju.

Zašto se javlja deralizacija u pubertetu?

Disocijativni poremećaji se obično razvijaju kao način da se osoba nosi sa nekom traumom. Uzroci pojave osećaja nestvarnosti kod tinejdžera mogu biti:

• stres,
• depresija,
• anksioznost i
• korišćenje droge.

Derealizacija u pubertetu može da se javi i kao posledica:

• zanemarivanja tokom detinjstva,
• emocionalnog ili fizičkog zlostavljanja,
• svedočenja o nasilju u porodici,
• zbog toga što imaju psihički bolesnog ili teško bolesnog roditelja,
• nakon iznenadne smrti bliskog prijatelja ili člana porodice.

Kako se leči derealizacija u pubertetu?

Lečenje uključuje neke od uobičajenih psihoterapijskih metoda koje preporučuju stručnjaci. Ne postoji poseban lek koji se može prepisati, ali će tinejdžer dobiti lek za anksioznost ili depresiju ukoliko se utvrdi da one istovremeno postoje. Pročitajte: Depresija kod dece

Derealizacija prolazi tokom vremena sama, nakon uklanjanja stresora koji je izazivaju. Kod malog broja ljudi ona može postati hronična i tada je obavezno lečenje kod stručnjaka za mentalno zdravlje.

Kako možete pomoći detetu koje doživljava derealizaciju?

• Pitajte dete šta misli šta bi mu pomoglo.
• Pokušajte da ih razumete i budite strpljivi.
• Slušajte ih bez osude ako odluče da prepričaju svoja iskustva.
• Pitajte ih da li bi im prijalo da ih dodirnete, zagrlite. Nekima to neće prijati.
• Pokušajte da shvatite šta mogu biti okidači. Ovo će im pomoći da ih izbegnu i da budu bolje spremni ako se pojave.
• Ohrabrite ih da nađu podršku i pomozite im u odabiru psihoterapeuta.

Osobe koje doživljavaju derealizaciju mogu se osećati zbunjeno, uplašeno i anksiozno zbog iskustva koje doživljavaju. Ovaj fenomen može biti privremen ili se može javljati kao hronični problem. Ako osetite simptome derealizacije, važno je potražiti stručnu pomoć, kao što je psiholog ili psihijatar, kako biste dobili dijagnozu i odgovarajući tretman.

Pročitajte: Pubertet: Roditelji su potrebni detetu

_Literatura:

1. _{APA: What Are Dissociative Disorders? – https://www.psychiatry.org/patients-families/dissociative-disorders/what-are-dissociative-disorders}
2. _{PubMed: Symptom profile and diagnostic utility of depersonalization–derealization disorder: A retrospective critical review from India – https://www.ncbi.nlm.nih.gov/pmc/articles/PMC6964445/}
3. _{MSD: Depersonalization/Derealization Disorder – https://www.msdmanuals.com/en-gb/professional/psychiatric-disorders/dissociative-disorders/depersonalization-derealization-disorder}

_{Objavljen: 8. septembar 2023. godine, ažuriran: 10. januar 2025. godine}