Možda se na prvi pogled ne čini tako, ali celijakija i neplodnost imaju i te kako veze. Celijakija je autoimuna bolest koja se često povezuje sa različitim zdravstvenim problemima, uključujući poremećaje reproduktivnog zdravlja. Iako se celijakija najčešće povezuje sa probavnim simptomima, poput bolova u stomaku, nadutosti i dijareje, njeni efekti mogu biti mnogo širi. Jedan od ozbiljnih, ali često zanemarenih aspekata celijakije, jeste njen uticaj na plodnost kod žena i muškaraca.

U ovom tekstu istražujemo kako netretirana celijakija može doprineti problemima sa začećem, zašto je važno postaviti tačnu dijagnozu, i na koji način bezglutenska ishrana može poboljšati šanse za ostvarenje trudnoće.

Da li celijakija može da utiče na sterilitet?

Celijakija može da izazove brojne zdravstvene probleme, ako se ne drži pod kontrolom. Jedna od njih je i nemogućnost začeća. Neplodnost se definiše kao nemogućnost začeća tokom najmanje 12 meseci nezaštićenih odnosa, odnosno najmanje šest meseci za žene starije od 35 godina. Ukoliko žene uspevaju da zatrudne, ali imaju ponovljene spontane pobačaje, takođe se smatra da imaju problem sa sterilitetom.

Tokom poslednje decenije, rađeno je više studija o vezi neplodnosti i celijakije:

• Neke studije su pokazale da nelečena celijakija kod žena može biti uzrok neplodnosti i da je uz bezglutensku dijetu moguće ostvariti trudnoću (*1) (podrazumeva se da osobe sa celijakijom moraju celog života biti na bezglutenskoj dijeti).
• Jedna studija rađena u Lombardiji kod 905 prevremeno rođenih beba, pokazala je da celijakija nije uzrok prevremenog rođenja beba, ali da se pokazalo da veliki broj majki beba sa malom telesnom težinom na rođenju ima celijakiju. Smatra se da bi selektivni skrining na celijakiju bio od koristi. Tokom iste studije, pokazalo se da postoji aktivacija celijakije u postpartalnom periodu i pretpostavlja se da je ona povezana sa imunološkim i hormonalnim faktorima. (*2)

Povremeno je anemija evidentna tokom trudnoće ili je akutna, što može biti u vezi sa celijakijom. Moguće je i da se celijakija pojavi tek nakon druge ili treće trudnoće. Trenutno se istražuju specifične imunološke pojave koje se javljaju u postpartalnom periodu, a moguće je da se zapravo radi o neprepoznatoj celijakiji.

• Jedna danska studija upoređivala je žene sa identifikovanom celijakijom sa onima koje nisu imale dijagnozu, odnosno onima koje nisu imale bolest. Proučavane su šanse za ostvarivanje trudnoće, zatim učestalost pobačaja, molarne i vanmaterične trudnoće, te mrtvorođenih beba. U studiji je učestvovalo 6.319 žena sa dijagnozom celijakije, naspram 63.166 žena koje nisu imale ovu bolest. Zaključak studije jeste da nelečena celijakija može dovesti do neplodnosti, pobačaja i drugih problema, dok kod žena koje su na bezglutenskoj ishrani nema razlike u riziku, odnosno isti je kao kod žena koje nemaju celijakiju. (*3)

Celijakija i sterilitet kod žena

Žene koje imaju celijakiju, a drže je pod kontrolom adekvatnom ishanom neće imati problem da ostvare trudnoću. Međutim, nelečena celijakija može biti uzrok steriliteta kod žena ili pak spontanih pobačaja, prevremenog porođaja i rođenja beba sa malom telesnom težinom.

Takođe, žene sa celijakijom imaju povećan rizik od endometrioze i sindroma policističnih jajnika.

Celijakija i neplodnost kod muškaraca

Kod muškaraca je slična situacija kao i kod žena. Ukoliko se ne drži pod kontrolom, mogu se javiti problemi sa spermom, posebno morfologija sperme, ali je ovo stanje koje se poboljšava nakon uvođenja bezglutenske dijete. Takođe su mogući i problemi sa polnim žlezdama, za šta se moraju uključiti lekari i odrediti terapija, mimo adekvatne ishrane.

Intolerancija na gluten i neplodnost

Još uvek nema tačnih naučnih studija koje bi potvrdile ili opovrgle povezanost intolerancije na gluten i neplodnosti, mada se prema dosadašnjim istraživanjima pokazalo da su mogući problemi sa plodnošću.

Ukoliko se par suočava sa neobjašnjivom neplodnošću, posebno ako nema klasičnih simptoma celijakije, najbolje bi bilo izvršiti testiranje intolerancije na gluten i isključiti mogućnost postojanja celijakije. U Britaniji se ovo već odavno koristi kao metod, kada se iscrpe druge analize zašto do trudnoće ne dolazi.

Kod mnogih žena je postavljena dijagnoza celijakije, a da su imale vrlo suptilne simptome ili ih čak nisu ni imale. Dobra vest je da je većina uspela da spontano ostvari trudnoću nakon uvođenja bezglutenske dijete.

Literatura – gluten i neplodnost:

1. _{SciFloBrasil: RISK OF INFERTILITY IN PATIENTS WITH CELIAC DISEASE: a meta-analysis of observational studies – http://www.scielo.br/j/ag/a/4mhVRXGPhPXSk4vsFYzzP7R/?lang=en, jun 2014. godine}
2. _{NCBI: Unexplained infertility as primary presentation of celiac disease, a case report and literature review – https://www.ncbi.nlm.nih.gov/pmc/articles/PMC3001971, decembar 2010. godine}
3. _{Beyond Celiac: Infertility and Celiac Disease – https://www.beyondceliac.org/celiac-disease/related-conditions/infertility}
4. _{VeryWellHealth: The Connection Between Celiac Disease and Infertility – https://www.verywellhealth.com/celiac-disease-and-infertility-562998, oktobar 2020. godine}

_{Objavljen: 26. maj 2021. godine, ažuriran: 14. januar 2025. godine}